Стубови културе - Мигел де Унамуно

| Топ листа | Аутори и књиге | Вести | Клуб читалаца

Мигел де Унамуно


Наручите ову књигу!	Грађански рат и мир публицистика избор и превод Александра Манчић Милић 148 страна, латиница цена: 443 динара Клуб читалаца: 288 динара У овом избору сабрани су чланци, објављивани током готово пола века у шпанским новинама, превасходно о политичким темама, шпанским и универзалним, насталим у време великих превирања крајем 19. века у Европи па до Шпанског грађанског рата 1936. године.
	Велики шпански песник и мислилац, Баск пореклом, Мигел де Унамуно и Xуго рoдио се у Билбау 1864. године. По завршетку студија у Мадриду, конкурисао је за место професора грчког језика у Саламанки, добио га, а свега десетак година касније постао је и ректор истог универзитета. Године 1923. сукобио се са диктатором Примом де Ривером и већ следеће године смењен је са места ректора, прогнан на мало острво Фуертевентура у Канарском архипелагу, а затим је избегао у Француску. У Шпанију се вратио после слома диктатуре 1930. године, и у великој мери учествовао у политичком животу који је следеће године донео промену режима – свргавање краља Алфонса XIII и успостављање Републике. Наравно, враћен је на место ректора Универзитета у Саламанки, на којем је остао до 1936, када је, најпре смањен од републиканске владе крајем августа, затим враћен на то место Франковим декретом средином септембра, а потом, у новембру, смењен новим Франковим декретом. Умро је у Саламанки 31. децембра 1936, по свему судећи у кућном притвору, који му није званично одређен. О његовом политичком ставу можда најбоље сведоче следеће његове речи, записане крајем 1936: „Против краља; онда против Прима де Ривере; затим долазак републике, па и против ње када се изопачила, и стајем на страну војске; затим... Ја се нисам мењао, они су се мењали“. Суштину Унамунове филозофије чини идеја да је човеково битисање прожето сталним унутрашњим сукобом између његове религиозне тежње ка бесмртности и његовог разума који је свом силином негира. Политичка криза шпанског друштва, опис кастиљанског пејзажа као и концепт интраисторије су остале теме којима се бавио у свом обимном и разноврсном делу у којем видно место заузимају есеји: Живот дон Кихота и Санча, О трагичном осећању живота, Агонија хришћанства; романи: Мир у рату, Љубав и педагогија, Магла, Абел Санчес; драме: Брат Хуан или свет је позориште, Федра; поезија: Бројанице лирских сонета, Веласкесов Христос, Романсеро из прогонства. Белешка о преводиоцу Александра Манчић Милић рођена је у Београду 1961. године. Студирала је шпански језик и књижевност на Филолошком факултету. Преводи са шпанског, француског, италијанског и енглеског језика. Преводила је дела Мариа Варгаса Љосе, Ернеста Сабата, Хенрија Милера, Хулија Кортасара, Хорхеа Луиса Борхеса. За превод романа Повест о Мајти Марија Варгаса Љосе добила је БИГЗ-ову награду 1988. године.

Препоручујемо