Софокле
![]() |
|
![]() Наручите ову књигу! |
Антигона драма преводилац Гага Росић 100 страна, ћирилица цена: 432 динара Клуб читалаца: 281 динар Антигона, књижевни лик који живи и фасцинира већ две и по хиљаде година, која вековима корача светским позорницама, проносећи своју врлину и пркосећи људима, усуђује се, у име вечних, божанских закона, да прекрши људске законе силе и власти, због чега бива кажњена. Али још суровије ће бити кажњен њен судија, чиме се затвара круг хибриса, човековог прекорачења одређених граница и његовог залажења у божје атаре, након чега следи неминовна казна. |
![]() Наручите ову књигу! |
Цар
Едип драма преводилац Гага Росић 95 страна, ћирилица цена: 432 динара Клуб читалаца: 281 динар Прва књига која је изашла у новој едицији Хронос је Софоклов Цар Едип. Софоклова трагедија својом блиставом драматуршком структуром, вођена по начелу савременог трилера, а написана у петом веку пре нове ере, обезбеђује овој трагедији трајно место у следу најизврснијих дела свеукупног позоришног наслеђа. |
Софокле (Σοφοκλής) (рођен око 495. п. н. е. на Колону Хипију, умро 406. п. н. е. у Атини), један од најзначајнијих представника хеленске трагедије, поред Есхила и Еурипида. Софокле је на трагичарским надметањима однео победу двадесет четири пута. Сматра се да је прву победу освојио 468. п. н. е. својим Триптолемом, и то против Есхила. У Александријској библиотеци се налазило сто тридесет драма под Софокловим именом. Сто четрнаест трагедија је познато по наслову, а сачувано их је само седам: Ајант, Електра, Цар Едип, Антигона, Едип на Колону, Трахињанке и Филоктет. Највећи део његове сатирске игре Ловачки пси пронађен је на једном египатском папирусу 1911. Софокле у својим трагедијама заговара меру и складност попут Есхила, Платона и Аристотела. Јунаци трагедије треба да делују у складу са општим, исконским принципима и божанским законима и да храбро подносе судбину. Песник је свестан да у животу и праведници страдају, а зликовци се извлаче. Софоклу је у трагичкој уметности узор био Есхил. Тематику је преузимао из мита и Хомерових епова. За разлику од Есхила, код Софокла богови нису у првом плану трагичке радње. Основу трагичке радње Софоклових трагедија чини слободна људска воља. Радња се покреће делањем, активношћу самих протагониста. Трагички јунаци одлучно иду до краја према остварењу својих замисли. Као пример може послужити страдање Едипово, које није последица наследног проклетства већ његове истрајности да све околности испита до краја и дође до истине, откривајућ и у себи кривца и грешника. Едип показује изузетну одлучност и вољу да све истражи, испита све околности како би на крају схватио да се неумитној судбини не може измаћи. Софоклову трагедију обележава карактер који је психолошки осветљен и мотивисан. Софокле ће рећи да он „приказује људе онакве какви треба да буду, а Еурипид онакве какви јесу“. Софоклови јунаци су обликовани према идеалним нормама. То је код Софокла свесни поступак. Јачину карактера главног јунака наглашава поступком увођења јунака са цртама карактера супротне природе: храброј и одлучној Антигони супротстављена је плашљива Исмена. Софокле је први трагичар који је у драму увео јунакиње. Софоклу се приписују одређене позоришне иновације: увођење сценографије, трећег глумца, повећање хора од дванаест на петнаест чланова. Софоклов хор не утиче на радњу, он је само пасивни посматрач, радњу прати са интересовањем, а у свом суду се не уздиже над обичним људима. (Према М. Ђурић, Историја хеленске књижевности) Белешка о преводиоцу Гага Росић завршила је светску књижевност и постдипломске студије на Филолошком факултету у Београду, а докторирала у Атини, где живи и ради од 1981. године. Превела је више од 60 књига са грчког на српски и са српског на грчки језик, између осталих, дела Милорада Павића, Душана Ковачевића, Давида Албахарија, Данила Киша, Видосава Стевановића, Светислава Басаре, Владимира Арсенијевића, Павлоса Матесиса, Зиране Затели, Мариоса Подикаса, Луле Анагностаки, Такиса Теодоропулоса. Гага Росић се посебно ангажовала као преводилац и носилац пројеката позоришних представа и текстова, филмова и телевизијских серија, за шта је више пута награђивана у Грчкој и Србији. Добитник је више награда и повеља за свој ангажман на повезивању грчке и српске културе (између осталих, Повеље Министарства за културу Србије и Награде за животно дело Министарства за културу Грчке). Као аутор, Гага Росић је објавила три књиге: Степенице за у небо (2003), Повест о Бисерном граду (2005) и Двери сна (2009). Едиција Хронос, у којој ће током три године бити објављено седам књига нових превода грчких трагедија, резултат је вишегодишњег рада Гаге Росић и врхунац сарадње са издавачком кућом Стубови културе, која датира од оснивања куће. |
| | Стубови културе © 2011-2012 | | Препоручујемо ![]() |
![]() |
|






