Гао
Сингђијан
|
|
|
![]() Наручите ову књигу! |
Планина
душе роман превела Аника Крстић 480 страна, латиница цена: 972 динара Клуб читалаца: 632 динара Ремек-дело једног од добитника Нобелове награде за књижевност. У овом великом делу савремене књижевности повезују се древни кинески обичаји, шаманистички обреди и таоистичке мудрости са модерном историјом и поетиком. Нобелова
награда за
књижевност
|
![]() Наручите ову књигу! |
Бегунци драма превела Аника Крстић 130 страна, латиница цена: 465 динара Клуб читалаца: 302 динара Бегунци су најснажније уметничко виђење масакра на Тјенанмену. Потресна драма у којој се мит преплиће са стварношћу, а историја са мистиком, чиме се читалац суочава са свим лицима кинеске цивилизације дате из угла једног од кључних настављача Бекета и Јонеска. |
Гао Сингђијан рођен је 1940. године у месту Зангсу, у Кини. Пише романе, драме, приповетке, новеле и есеје. Бавио се превођењем са француског језика. У првој половини седамдесетих живи на селу, где су га власти послале да ради као пољопривредник. Почетком осамдесетих кинеске власти забрањују његов позоришни комад Аутобуска станица. Жестоко га нападају у време политичког покрета „против духовног загађивања". Кину напушта 1987. године и настањује се у Француској. Одмах после масакра на тргу Тјенанмен, довршава роман Планина душе и пише позоришни комад Бегунци, због којег му у Кини забрањују сва дела. Од тада живи у Паризу са статусом политичког избеглице. Објавио је романе: Звезда у леденој ноћи (1979), Голубица звана Црвене Усне (1981), Планина душе (1995) и Књига о усамљеном човеку (2000), књигу прича: Пецарошки штап за мог деду (1997), драме: Узбуна (1982), Аутобуска станица (1983), Четири независне сцене (1984), Дивљак (1985), Друга обала (1985), Град мртвих (1987), Варијације на споре звукове (1988), Библија планина и мора (1989), Бегунци (1989), На ивици живота (1991), Водити дијалог – збунити (1992), Месечар (1993), Четири квартета за викенд (1995) и Снег у августу (1997), есеје: Први есеј о уметности модерног романа (1981), Трагање за модерним позориштем (1987), Без-изма (1996) и Најближе стварности (1997). Сингђијан се бави и сликарством, па су тако настале негове многобројне слике, као и дела из области ликовне уметности: Цртежи мастилом Гао Сингђијана (1995), Укус мастила (1996), Мастило и светлост (1988), Скица Кине мастилом (2000), Гао Сингђијан (2000), Једна друга естетика (2001) и Ка једној другој естетици (2001). Добитник је великог броја међународних награда за књижевно дело, од којих су најважније: француски орден Витеза реда уметности и књжевности, Награда француске заједнице у Белгији, орден Витеза легије части, књижевна награда Ферониа. Нобелову награду за књижевност Гао Сингђијан је добио 2000. године. Белешка о преводиоцу Аника Крстић (новембар 1962, Београд), књижевни преводилац са енглеског и француског. Преводилаштвом и критиком превода бави се још од студија светске књижевности на београдском Универзитету. Међу до сада објављеним њеним преводима издвајају се: Самбен Усман, Црни декор, роман (1987); Ричард Бах, Галеб Џонатан Ливингстон (1994), Радјард Киплинг, Човек који је хтео да буде краљ и друге приче (1995) – награда из Фонда Гордане Б. Тодоровић за најбољи превод англоамеричке прозе у 1995/96. години; Грег Бер, Премештање Марса, роман (1995); Константин Фотић, Рат који смо изгубили (1995); Филип Дик, Тамно скенирање, роман (1996); Радјард Киплинг, Ким, роман (1999). Године 1998. објавила је Основни лексикон књижевних термина, а средином 2000. књигу есејистичке преписке настале током 1998. и 1999, под називом Querida – pisma iz bombardovanog Beograda, у коауторству са Маријом Кнежевић. |
| | Стубови културе © 2011-2012 | | Препоручујемо ![]() |
![]() |
|





