Антал
Серб
 |
|
 Наручите ову књигу! |
Легенда
о Пендрагону роман превео Арпад Вицко 264 страна, латиница цена: 875 динара Клуб читалац: 569 динара Готски роман језе, страха и смеха и мрачна прича о духовној потрази у стилу браће Маркс, роман Легенда о Пендрагону читаоцу открива како је порозна граница између мистерије и пародије. Смештена у Лондон и Велс, ова хорор авантура младог интелектуалца Јаноша Баткија представља сјајног мађарског романсијера Антала Серба у новом светлу: мајстор ироније и носталгије сада је врхунски манипулатор људским страстима и страховима. Легенда о Пендрагону подсетиће нас због чега је Антал Серб седам деценија после смрти најтраженији. |
 Наручите ову књигу! |
Путник и
месечина роман превео Арпад Вицко 256 страна, латиница цена: 875 динара Клуб: читалаца 569 динара
Свадбено путовање започето у Венецији постаје кошмар оног тренутка кад младожења уђе у погрешан воз. Случајни растанак претвориће се у дуго бекство од малограђанске идиле коју за главног јунака режирају супруга и породица. Утваре из боемске прошлости дефилују пред читаоцем: међу њима су инцестуозни близанци, замонашени Јеврејин и подмукли бонвиван. Сеновити и тајанствени градови Умбрије и Тоскане додају овој средњоевропској мелодрами о сазревању нијансе готске фантастике и сатире. Путник и месечина је боемска рапсодија о Европи у годинама успона фашизма, иронична и носталгична. Преведен на енглески, немачки, шпански, француски, италијански и пољски, а само на немачком имао је за кратко време десет издања. |
Антал Серб (Szerb Antal) родио се 1. маја 1901. године у Будимпешти у имућној грађанској породици асимилованих Јевреја. Матурирао је у елитној пијаристичкој гимназији, студије мађарског, немачког и енглеског језика и књижевности завршио је у на универзитетима у Будимпешти и Грацу. Говорио је још француски и учио („у кишним поподневима“) италијански. Боравио је дуже у Паризу и Италији, а у Лондону је провео годину дана као стипендиста. Имао је двадесет година када је објавио шест песама у тада најрелевантнијем књижевном часопису „Њугат“ (Nyugat) и потом постао његов стални критичар. У тридесетим годинама XX века бавио се углавном изучавањем англосаксонске књижевности и теоријом романа. Широј књижевној јавности постао је познат својом Историјом мађарске књижевности (1934), штивом и данас веома привлачним како за лаике тако и за стручњаке. Године 1934. објављује свој први роман под насловом Пендрагон-легенда, необичан сплет пародије старих енглеских романа о духовима, неке варијанте криминалистичког и уједно финог еротског романа који одражава, на изузетно духовит начин, ауторов филозофски скептицизам, али истовремено и критику таквог погледа на свет. Роман Путник и месечина (1937) јесте аутоанализа човека који тражи себе, сјајан документ безнађа грађанина-хуманисте у предвечерје наступа фашизма, роман духовите суморности. Своју фасцинираност умногоме идеализованим грађанским друштвом и, још више, елегантном француском аристократском културом, уобличио је у роману Краљичина огрлица објављеном 1943. године. Антал Серб, хришћанин, и то верујући хришћанин, Мађар по својим најдубљим националним осећањима, аутор уметнички најубедљивије историје мађарске књижевности, био је приморан да се суочи с чињеницом да га у његовој земљи не сматрају ни хришћанином, ни Мађаром. Од 1941. године био му је забрањен наступ на радију, његова Историја мађарске књижевности је такође забрањена, јуна 1944. године регрутован је у злогласне радне јединице. Мађарски фашисти су га затукли кундацима 4. јануара 1945. у концентрационом логору у Балфу. Дела: Виљем Блејк, монографија (1928); Надахнути песник, есеји (1929); Кратки преглед енглеске књижевности (1929); Пендрагон-легенда, роман (1934); Историја мађарске књижевности (1934); Водич кроз Будимпешту за Марсовце (1935); Трећи торањ, дневничке белешке с пута по Италији (1936); Свакодневнице и чуда, есеји (1936); Путник и месечина, роман (1937); Историја светске књижевности (1941); Оливер VIII (под псеудонимом А. Х. Редцлифф), роман (1942); Краљичина огрлица, роман (1943). Постхумно објављена дела Антала Серба: Размишљања у библиотеци, есеји (1947); Медаљон са псом, новеле (1947); Чаробњак ломи свој штапић, есеји (1948); Љубав у боци, новеле (1963); Трубадурова љубав, новеле (1997); Бели маг, кратке приче (1999); Дневничке белешке 1914-1943 (2001). Белешка о преводиоцу Арпад Вицко рођен је 1950. године у Новом Саду, студирао српскохрватски језик и југословенске књижевности на новосадском Филозофском факултету. Ради као уредник културних и литерарних емисија програма Радио Новог Сада на мађарском језику. Члан је Друштва књижевника и књижевних преводилаца Војводине од 1976, члан Мађарског савеза писаца од 1990, члан Српског ПЕН центра од 1996. и члан-оснивач Асоцијације средњоевропских књижевних преводилаца (2000). Добитник је награде за преводилаштво Базсаликом (1986 и 2007), награде Друштва књижевника Војводине за најбољу преведену књигу године (1991), награде за преводилаштво Milán Füst |
| | Стубови културе © 2011-2012 | | Препоручујемо  |
 |
 |
 |