Стубови културе - Мирјана Прошић-Дворнић

| Топ листа | Аутори и књиге | Вести | Клуб читалаца

Мирјана Прошић-Дворнић


Наручите ову књигу!	Одевање у Београду у XIX и почетком XX века историографија 575 страна, латиница, тврди повез цена: 2916 динара Клуб читалаца: 1895 динара У овој монографији, која је плод ауторкиног вишедеценијског истраживања друштвене, културне и модне историје Београда и Србије, прате се промене у свакодневном, друштвеном и културном животу Београда од Првог српског устанка до почетка Првог светског рата. Показујући како се изнутра мењао живот града, како је тај град растао и како је одолевао изазовима, Мирјана Прошић-Дворнић написала је незаобилазну културно-историјску студију о Београду. Књига обилује илустрацијама из оновремених модних часописа и приказује промене у модним трендовима како кроз избор материјала и дезена који су употребљавани тако и кроз огласе који су објављивани у дневним листовима и модним журналима. Монографија Мирјане Прошић-Дворнић је незаобилазно штиво за све оне који се професионално баве костимографијом, модним дизајном као и оне који су заинтересовани за један необичан и неуобичајен поглед на нашу прошлост.
	Мирјана Прошић-Дворнић рођена је у Београду 1950. године. Дипломирала је на Одељењу за етнологију Филозофског факултета у Београду, где је и магистрирала (1977) и докторирала (1985). На истом Одељењу радила је као предавач од 1974. до 1995. године. Учествовала је на великом броју научних скупова у земљи и иностранству. Радила је у уређивачким одборима Српског ентолошког речника (Етнографски институт САНУ), „Етнолошког прегледа", „Народне умјетности", Гласника Етнографског института САНУ. Од 1994. године живи и ради у Мидланду, држава Мичиген, САД. Директор је Northwood Gallery, одељења приватног Northwood универзитета у Мидланду, на коме предаје текстил и културну антропологију. Најважнији радови: Модни журнали у Београду до краја Првог светског рата: „Паришка мода“ - ванредно издање дневног листа „Мали журна“, ЗбМПУ 28-29 (Београд 1984/ 1985); Женско питање у Србији крајем XIX и почетком XX века и часопис „Домаћица“ (1879- 1914), ГЕИ САНУ XXXIV (Београд 1985); „Једнакост – гласило жена социјалдемократа (Београд 1910-1912, 1914) и покрет за еманципацију жена, ES VII (Београд-Топола 1986); Покушај реформи одевања у Србији током XIX и почетком XX века, Зборник Градска култура на Балкану (XV-XIX век) 2, пос. изд. БИ САНУ 36 (Београд 1988); Народне ношње Шумадије, едиција Народне ношње Југославије, Културно-просвјетни сабор Хрватске (Загреб 1989); Етнос и стратегија, Етноантрополошки проблеми 7 (Београд 1990); Cultural and Social Significance of Food: Example of Traditional Serbian Culture, Korper, Essen und Trinken im Kulturverstandnis der Balkanvolken (Berlin 1991); The Rurbanization of Belgrade after the Second World War, Die Volkskultur Sudosteropas in der Moderne, Sudosteuropa-Jahrbuch, 22. Band (Munchen 1992); Односи америчке културне антропологије и српске етнологије, ГЕИ XLII (Београд 1993); Модели ретрадиционализације у савременој српској култури: пут у будућност кроз враћање у прошлост, Гласник Етнографског института САНУ XLIV (Београд 1995); Отвореност, мултикултуралност, толеранција, сигурност: нова српска урбана емиграција у Онтарију (Канада), у: Етнички односи с другим народима и етничким заједницама, Етнографски институт САНУ, пос. изд. 44 (Београд 1998); Serbia: The Inside Story, у: Neighbors at War: Anthropological Perspective on Yugoslav Ethnicity, Culture, and History, The Pennsvlvania State University Press (2000); Apocalyptic Thought and Serbian Identity: Mythology, Fundamentalism, Astrology and Soothsaying as Part of Political Propaganda, Ethnologia Balkanica, vol. 4 (Munich-Sofia 2000).

Препоручујемо