Ален Капон
![]() |
|
![]() Наручите ову књигу! |
Светла
Светлане Велмар-Јанковић књижевна студија превео Никола Бјелић 160 страна, ћирилица цена: 659 динара Клуб читалаца: 428 динара Књижевна студија која се одликује посвећеним и продубљеним разумевањем какво је својствено перспективи конгенијалног преводиоца , одликује се прецизношћу интерпретативних увида, ширином захвата и исказаном ерудицијом, али пре свега језиком, композицијом и формом које ће бити разумљиве и пријемчиве не само књижевним стручњацима него и свим љубитељима Светланиних књига, који желе да своју књижевну наклоност и уживање у лектири на известан начин продубе, уреде и рационализују. |
Ален Капон (Alen Cappon) рођен је 1947. године у Армантијеру (на северу Француске, близу Лила), где је завршио студије англистике. Руски почиње да учи 1975, најпре у вечерњој школи а затим на универзитету Лил III, где ће доживети један сусрет који ће се показати пресудно важним – упознаће Данила Киша, који је у то време био лектор за српскохрватски језик на истом универзитету. Истовремено Ален Канон почиње да се бави превођењем, најпре са руског и енглеског језика, а затим, на Кишов подстицај, са српскохрватског. Свој први превод са српскохрватског објављује 1989. (Београђанка Косте Димитријевића), и од тада је на француској књижевној сцени непрекидно присутан као преводилац с нашег језика (између осталих, превео је књиге Иве Андрића, Радослава Петковића, Драгана Великића, Михајла Пантића, Светислава Басаре и многих других, као, разуме се, и скоро све књиге Светлане Велмар Јанковић). Превео је и све приче у Антологији српских прича коју је приредио Миливој Сребро 2003. године објавила издавачка кућа Gaia. Члан је Удружења преводилаца Француске, а за свој преводилачки рад 2002. године награђен је Повељом Удружења књижевних преводилаца Србије. Иако сада у пензији, Ален Капон не одустаје од задатка који је себи поставио пре двадесетак година: да француским читаоцима представи српску књижевност и њене писце, како признате тако и оне који заслужују да буду откривени. Живи у близини Сомора на Лоари. Белешка о преводиоцу Никола Бијелић рођен је у Новој Вароши 1976. Завршио је француски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду, где је и магистрирао. На истом факултету ради докторску дисертацију. Преводи махом поезију и драму са француског и руског, али и са шпанског и пољског. Преводио је Ронсара, Ди Белеа, Овреа, Молијера, Игоа, Мисеа, Бодлера, Верлена, Превера, Аиолинера (са француског); Њекрасова, Јесењина, Пастернака, Цветајеву (са руског); Мицкјевича, Галчињског, Тувима (са пољског); Габријелу Мистрал (са шпанског). Са групом преводилаца радио је на преводу Велике илустроване Ларус енциклопедије. Запослен је на Филолошко-уметничком факултету (ФИЛУМ) Универзитета у Крагујевцу. |
| | Стубови културе © 2011-2012 | | Препоручујемо ![]() |
![]() |
|





