Стубови културе

| Топ листа | Аутори и књиге | Вести | Клуб читалаца

Еурипид


Наручите ову књигу!	Баханткиње драма преводилац Гага Росић 124 страна, ћирилица цена: 497 динара Клуб читалаца: 323 динара Баханткиње представљају врхунац Еурипидовог стваралаштва. Једна од две трагедије изведене после његове смрти. Еурипид је у Баханткињама дао коначан облик свим променама које је у увео у драмски текст и тако обележио епоху грчке драме која је и данас предмет многобројних стручних и сценских проучавања.
Наручите ову књигу!	Орест драма преводилац Гага Росић 145 страна, ћирилица цена: 518 динaра Клуб читалаца: 337 динара Орест се својим садржајем надовезује на Електру. Претпоставка ове трагедије јесте етички проблем који извире из Орестовог злочина, а песников интерес уперен је на проблем гриже савести из чије мучне снаге полази други део трагедије, пун заплета и обрта. Еурипидов човек сноси пуну одговорност за своје поступке, а у његовој вештини да ту одговорност препозна и понесе састоји се његов трагички проблем.
Наручите ову књигу!	Медеја драма преводилац Милош Н. Ђурић 92 стране, латиница цена: 248 динара Клуб читалаца: 161 динар Старогрчка трагедија заснована на миту о Медеји и Јасону, у преводу Милоша Ђурића, који је први пут објављен 1948. године, а по коме је 1953. изведена представа у београдском Народном позоришту.
	Еурипид (Ευριπιδής) је рођен 485. године п. н. е. на острву Саламина близу Атине, а умро 406. год. п. н. е. у Аретуси код Амфипоља у Македонији. Еурипид спада у „велику тројицу“ старогрчких трагичара, уз Есхила и Софокла. Био је веома образован, а биографи као његове учитеље наводе Архелаја, Анаксагору и Сократа. Претпоставља се да је имао своју личну библиотеку. Није био политички активан, нити је улазио у државну службу. Већи део свог живота провео је у Атини, бавећи се књижевним радом и дружећи се са савременим државницима, пре свега Алкибијадом, те с грчким песницима и филозофима. У дубокој старости (408. године) прихватио је позив македонског краља Архелаја, великог пријатеља књижевности, те је пошао на његов двор у Пелу где се састао с трагичким песником Агатоном, а можда и с Тукидидом. Краљу за вољу написао је Еурипид трагедију Архелај, у којој је славио оснивача македонске династије. Еурипид је умро 406. године у Аретуси код Амфипоља, где је и сахрањен. Каже се да је Софокле, који је и сам нешто касније умро, у знак жалости за великим песником Еурипидом довео свој хор на позорницу без уобичајених венаца на глави. На предлог говорника и државника Ликурга постављен је касније у атинском позоришту уз Есхилов и Софоклов и његов лик. Еурипида описују као озбиљног и мрког човека који је избегавао друштво и најрадије боравио код куће у својој великој библиотеци, где је могао несметано радити. Повученост су песникову тумачили његовим несрећним породичним животом: кажу да се песник двапут женио, али сваки пут несрећно. Тиме би се уједно могао објаснити и негативан став који песник понекад заузима у својим драмама према женама. Међутим, и то би могло бити само подметање његових противника, посебно комедиографа; човек који уме људе цртати онако као Еурипид свакако је морао људе око себе добро посматрати и пажљиво проучавати, а то није могуће ако се није и дружио с њима. Данас се сматра да је написао између 75 и 92 драме. За живота је на драмским такмичењима победио четири пута, а постхумно једном. Прву победу однео је 441. п. н. е., тетралогијом која нам је сада непозната. Посмртну победу однео је тетралогијом коју су сачињавале следеће драме: Ифигенија у Аулиди, која нам је сачувана, несачувани Алкмеон у Коринту и сачуване Баханткиње; ову тетралогију приказао је његов син, који је носио очево име. Сачувано је следећих седамнаест Еурипидових трагедија (којима је као осамнаести придружен Рес, у чију се аутентичност сумња): Алкеста, Медеја, Хераклиди, Андромаха, Хекаба и Хикетиде, Хиполит, Електра и Херакле, Тројанке, Ифигенија на Тауриди, Хелена, Ион, Феничанке, Орест, Ифигенија у Аулиди, Бакханткиње, и сатирска игра Киклоп. Основна обележја Еурипидове трагичке уметности јесу антроподицеја, психологија и реализам. Тројица великих трагичара разилазе се по питању односа људи и богова. Код Есхила богови управљају збивањима на сцени. Њихово деловање, које је понекад окрутно и силовито, има једну основну сврху – напредак људског друштва и рода. Код Софокла се чини да је свет људи и богова потпуно одвојен. Покретач радње је јунак који се држи онога што је одлучио, а одлуку доноси у складу са сопственом природом, по цену своје пропасти. Истовремено, Софокле не доводи у питање исправност поступака богова и њихову моралност. Код Еурипида радњом не управљају сурови, али суштински добронамерни богови, већ је усмеравају њихови необразложени и често окрутни поступци. Еурипид се супротставља традиционалним антропоморфним боговима, који су морално недоследни и превртљиви, те не могу да буду морални узор људима. Теономију и теодицеју замењује антропономијом и антроподицејом. Еурипид највише пажње посвећује ономе што бисмо данас назвали „психологија ликова“. Сматра се зачетником психолошке драме. Трагичку радњу Еурипидових драма покрећу ирационалне силе и страсти које обузимају његове јунаке. Он пре свега осветљава душевну борбу која раздире трагичке јунаке. Приказује како осећања постепено прерастају у страсти, које јунаци више не могу да контролишу. Први је драмски писац који на сцени приказује махнитост са свим њеним симптомима, као и силовиту трагичну љубав. Откривајући људску душу, он приказује и њене тамне стране, њену патологију. Еурипид поручује да се борба за срећу одвија унутар човека, а не изван њега. Пресудан утицај на човеков живот имају индивидуалне особине ирационалне природе. За Еурипида Софокле је рекао да приказује људе какви јесу, док их он приказује онакве какви би требало да буду. Еурипид, попут својих претходника, преузима грађу из митологије. Његови јунаци су митски краљеви и краљице, синови и ћерке високог рода. Његови јунаци су, међутим, лишени митске снаге и величине и приказани су као обични људи, слични Еурипидовим савременицима, са свим манама и врлинама. У митско градиво уноси грађанске проблеме и својим драмама даје актуалну, социјалну и политичку димензију, те покреће религијска и етичка питања. Својим реализмом, а посебно драмском обрадом перверзне еротике и приказивањем тамних страна женске чулности, саблажњавао је своје савременика. Аристофан га је сматрао рушитељем морала, а Аристотел – најтрагичнијим од свих песника. Еурипид старе митове слободно мења, осветљава са друге стране, што му омогућава и да трагедију обогати новим ликовима. Он често користи поступак „препознавања“ као средство стварања нових ситуација или постизања посебних драмских ефеката. Зачеци ове технике су у Есхиловим Хоефорама, а Аристотел је у својој Поетици овако описује: „прелажење из непознавања у познавање, па затим у пријатељство или непријатељство с оним лицима која су одређена за срећу или несрећу“. Веома често се код Еурипида расплет заплета радње заснива на поступку познатом као деус еx мацхина: на позорницу излази неки од богова лично (приликом извођења за то су се користиле нарочите машине), те својом интервенцијом разрешава или спречава катастрофу.

Препоручујемо