Есхил
|
|
![]() Наручите ову књигу! |
Оковани Прометеј драма превод Гага Росић 84 стране, ћирилица цена: 346 динара Клуб читалаца: 225 динара Дело говори о титану Прометеју, његовим подухватима и мукама, као о прваку људскога рода. Драма описује догађаје од Прометејевог окивања до његовог пада у бездан Хада. Прометеј се сажаљева над својом окрутном судбином, а стално друштво су му Океаниде, које настоје да му ублаже муке разговарајући с њим. |
![]() Наручите ову књигу! |
Персијанци драма превод Гага Росић 72 стране, ћирилица цена: 324 динара Клуб читалаца: 210 динара Персијанци су прва у низу од само седам сачуваних Есхилових трагедија, мада их је, према неким тумачима, било чак 90. Садржај ове драме може се сместити у оквир између две упозоравајуће Есхилове реченице: Кад цвета обест, клас гнева јој је род, а жетва тешки јад – стих је који најављује исход несмотрене Ксерксове одлуке да нападне Грчку. Уздао сам се да ће судиоци закаснити, али кад неко жури, богови му помажу – закључак је Ксерксових погрешних прорачуна. Људско посрнуће тако, чини се, представља само мален корак између ове две одреднице. |
Есхил је рођен 525. године п. н. е. у Елеусини близу Атине, а умро у Гели на Сицилији 456. године п. н. е. Поред Софокла и Еурипида, један је од најзначајнијих песника античке трагедије. Есхил ствара у време када демократски поредак у Атини односи победу над тиранидом. У својим Хикетидама велича демократски поредак и слободу, а победе над Персијанцима на Маратону, Саламину и Платеји доживљава као последицу новог демократског уређења. Учествовао је у борбама код Маратона и Саламине. Саламинску победу опевао је у трагедији Персијанци. Написао је деведесет драма. Седамдесет и девет је познато по наслову. Сачувано је само седам трагедија. Трагедије Агамемнон, Хоефоре (Покајнице) и Еумениде чине органску целину, трилогију која је названа Орестија (458). Поред тога сачуване су и следеће трагедије: Хикетиде, Персијанци (Прибеглице), Седморица против Тебе и Оковани Прометеј. Есхил је грађу за своје трагедије преузимао из митова, односно из прича о херојима и боговима забележених у Хомеровим епопејама, у Хесиодову Каталогу жена и хорској лирици. У трагедијама Есхил покреће питања односа човека и бога, државе и појединца, судбине и слободе, односа човековог живота и његовог смисла. Код Есхила над људским делањем стално бдије виша, божанска воља и мудрост. Међутим, у сликању света богова удаљио се од хомерског антропоморфизма. Он митове подвргава етичкој критици, настојећи да прикаже богове, нарочито Зевса, као морално савршене, истичући њихову мудрост и праведност. Деловање богова није израз њихове самовоље, већ праведности којом они успостављају нарушену равнотежу у поретку ствари. Есхил се у својим сачуваним трагедијама бави приказивањем човекове кривице и њеног окајања. Кривица се заснива на човековој теомахији, односно побуни против општих, исконских начела или посебних божанских закона. Када се човек дрзне да сруши поредак успостављен божанском правдом, изазива гнев богова, чувара мере и поретка. Главна тема његових сачуваних трагедија јесте приказивање такве кривице и њено нужно испаштање. Код Есхила се теомахијска кривица предака преноси и на потомство (у Седморици против Тебе и трилогији Орестија). Међутим, кривица се не преноси на нова поколења као бесмислена случајност, већ се гресима предака придружују греси потомака као узрок њиховог страдања и испаштања. По Есхилу, човекову судбину одређује његов карактер. Несрећна судбина, божанска казна, изазвана је тек теомахијским деловањем човека. човек својим деловањем изазива своју несрећну судбину и страдање. Поред тога, у својим делима Есхил слави атинску демократију, велича нови поредак и у њему види снагу коју држава црпе. Стога и мит код Есхила доживљава преображај према демократском идеалу државе. Есхил је у драму увео другог глумца, умањио хорске делове, а највише пажње посвећивао је дијалошким партијама. У Орестији је увео и трећег глумца, што је новина коју је прихватио од Софокла. (Према М. Ђурић, Историја хеленске књижевности) |
| | Стубови културе © 2011-2012 | | Препоручујемо ![]() |
![]() |
|





