Стубови културе - Мирослав Антић

| Топ листа | Аутори и књиге | Вести | Клуб читалаца

Мирослав Антић


Наручите ову књигу!	Песме за велике (приредио Немања Ротар) песме 124 стране, латиница цена: 475 динара Клуб читалаца: 309 динара Легендарни панонски рапсод Мирослав Мика Антић је за многе генерације, које напамет знају стихове „Плавог чуперка“ или „Војводине“, остао недовољно познат оним делом свог стваралаштва који у овом избору (који је приредио његов нећак, Немања Ротар) носи наслов Песме за велике. Читаоци ће у овом избору открити мајсторство и значењско-тематске преокупације једног од најсензибилнијих српских лирских песника друге половине двадесетог века.
	Постоје људи који немају једну биографију јер нису живели само један живот. Постоје уметници чија дела изнова тумачена стварају сваки пут нови мит о ономе ко их је сачинио. Постоје неухватљиви духови које ниједна мрежа података не може заувек зауставити и онеспособити да се не распрсну у нешто ново и увек другачије. Постоје песници попут Мирослава Мике Антића који су рођени на некој далекој звезди и чије овоземаљско бивство јесте трептај васионе и шаљиви миг кловна, нестварно рождество које није могуће захватити једним потезом пера. Свака сличност аутора чије смо песме сакупили у овој антологији са стварним Мирославом Антићем, рођеним у селу Мокрин на северу Баната, далеке 1932. године сасвим је могућа, али никада сасвим тачна. Неки извори наводе да је учио основну школу у родном селу, потом гимназију у Кикинди и Панчеву. Студирао је у Београду славистику, али услед превелике заљубљености у птице и летове није остао тој науци веран до краја. Неки Мокринчани тврде да му се мајка звала Меланија, а отац Ненко, учитељ из Босилеграда, који је желео да буде Србин, а по свему судећи био Бугарин. Мирослав је у неколико наврата писао „да је био најгори ђак јер ни свој живот није могао да научи“. А радио је свашта. Био је зидарски помоћник, физички радник у пивари, кубикаш на пристаништу, морнар, позоришни и филмски редитељ, сликар, новинар, бавио се водоводом и канализацијом, глумио у једном луткарском позоришту, водио телевизијске емисије, био конферансије... За своје 54 године Антић је проживео бар три живота и увек је говорио да кад умре нико не треба да га оплакује већ сви треба да му завиде. У књижевности се први пут огласио са свега шеснаест година, објавивши песму Мајка у часопису „Младост“ 1948. године. Ускоро објављује своју прву збирку песама Испричано за пролећа 1950. године. Све остало што је уследило постаје легенда. Толико нестварна колико и сам песник беше за свог живота. До сада је Антићева култна књига за младе Плави чуперак (прво издање 1965. године) у нашој књижевности непревазиђена по броју издања у кратком временском периоду (30 година). Чак 50 само за песникова живота од укупно 66. Као дугогодишњи новинар „Дневника“ обраћао се читаоцима „Обично петком“. Уређивао часописе „Пионир“, „Ритам“ и „Невен“, као и едицију Прва књига Матице српске. Режирао је велики број краткометражних и два целовечерња филма (Свети песак 1968 и Доручак са ђаволом, 1971) који су због своје изразите критичности према владајућем комунистичком систему били дуго у „бункеру“. Сликао је и остварио више самосталних изложби. За свестрани уметнички рад награђен је бројним признањима, међу којима су најзначајнија Седмојулска награда, Награда ослобођења Војводине, Октобарска награда града Новог Сада, награда „Светозар Марковић – Тоза“ Друштва новинара Војводине за животно дело, Награда Стеријиног позорја, Горанова награда и Златна арена у Пули за филмски сценарио. Неки сведоци тврде да је преминуо 24. јуна 1986. године у предвечерје у свом дому у улици Михала Бабинке у Новом Саду. Мика је увек говорио да не уме да умре већ „још увек шашав лети и живи“. Ово је покушај једне кратке биографије. Песник је, ипак, волео да свако сам измисли његову биографију како би могао бити „најживљи међу живима“. „Све остало, што није за најаву писца, већ за шапутање, рекао сам у песми Ин мемориам у једној од својих књига. И у свим осталим песмама.“ Најзначајније књиге: Плаво небо (1954), Рождество твоје (1954), Насмејани свет (1955), Псовке нежности (1959), Концерт за 1001 бубањ (1962), Лева страна света (1971), Шашава књига (1972), Гарави сокак (1973), Оловка не пише срцем (1973), Живели прекосутра (1974), Кров света (1974), Прва љубав (1977), Тршаве шишке вечери (1982), Друга страна ветра (1979), Мит о птици (1979), Кикинда (1981), Свашта умем (1981), Изабрана дела Мирослава Антића у шест књига (1982), Сабрана дела Мирослава Антића у шест књига (1989) и Сабрана дела у 15 томова (1998). Поезија му је превођена на 16 језика. Његове књиге објавило је 55 издавача у 150 свезака. Песме су му штампане у многобројним антологијама, часописима и новинама.

Препоручујемо